српски

english


А. Филипу

Учење о злу код Светог Григорија Ниског

преводилац: Ивица Чаировић

стране: 47-51

Извод

У раној Цркви су се одвојила два веома супротстављена гледишта на проблем зла. Једно гледиште је јасно изнео блажени Августин у својим делима и можемо га описати дефиницијом „етичка визија зла“, јер говори да је грех лична кривица. Овај прилаз проблему ставља у средиште погрешан избор који узрокује сам бол човечанства. За блаженог Августина главно питање о овом проблему није quid sit malum, већ unde malum faciamus. Објашњење за ово налазимо у делима De Ordine, De libero arbitrio и Confessiones, y којима дефинише како душа добровољно иде ка „малим“ добрима и онда када може да пожели највеће добро. Овај погрешан избор палог човека долази због његових пропуста и грешака. Када ми своје грешке припишемо ђаволу, мислимо да је он само инструмент у Божјим рукама који спроводи Божји суд над грешником.

Други став о проблему зла је можда најјасније изражен у богословљу Светог Григорија Ниског и можемо да га дефинишемо као „демонска структура зла“. Према овом гледишту, зло заузима интегрално место у хришћанској вери. He само да покушава да објасни грех у оквирима људске савести, већ изнад свега признаје парадоксално присуство зла које је зависно од човековог пада и лукавством заводи човека. (Пост 3, 4-5)

Недавно је Brooks Otis у својим веома оштроумним анализама кападокијског богословља објаснио да је Ахилова пета Кападокијаца управо - учење о злу. Он доказује да у непризнавању оригенистичког објашњења греха, Кападокијци поричу само оно јасно објашњење греха које им је схватљиво или које они могу да прихвате. Otis усмерава сву пажњу на чињеницу да, који је закључио и довео до врхунца многа учења, Запад прилази озбиљније решењу овог проблема који је, према његовом мишљењу, у богословљу Кападокијаца остао очигледно необјашњен. Касније, према учењу блаженог Авгусина, професор Otis инсистира да „истинита емпиријска искуствена самоанализа може да води до много дубљег разумевања греха.“

УДК:

нема

преузми пдф