српски

english


Ж. Јанковић

Из живота народне песме

стране: 73-81

Извод

Почетком прошлог века о Србима се мало зна. Српска држава наново оживљава на територији Београдског пашалука уз реке Саву и Дунав и границу са Аустријом. Ту су се стекли најповољнији услови за њено формирање кроз оружани устанак. Ослоњени на границу са које нису могли очекивати много помоћи, али ни напада, били су бар са једне стране осигурани од непријатног изненађења. Уједно то је и простор где се деценијама насељавају најодлучнији људи који из свог ранијег завичаја носе искуство појединачног отпора Турцима. Уз то, ту је и већи проток људи, идеја... Већи су изгледи на успех и могућност какве - такве помоћи са стране. Тековине културе средњега века (књиге, храмови, фреске) налазе се јужније од области захваћене устанком, дубоко у територији туђинске државе. О њима ће проговорити учени страни посетиоци у II половини 19. века. Снабдевени могућностима и знањима препознаће њихове вредности и проговориће о њима. Истовремено биће и сведоци тихог пропадања једне културе изузетних квалитета. Оно што је некада склањано од туђина у неприступачне крајеве препуштено је зубу времена. Ропство је трајало сувише дуго да би се успешније могло избећи најгоре. Нешто касније (1821. године) и Грци су почели са васпостављањем своје државе кроз огањ устанка. За разлику од Срба, захваљујући својој античкој историји познатој целој Европи имали су подршку и симпатије код многих угледних и утицајних појединаца. Зато је настанак нове грчке државе текао и лакше и брже него код Срба.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф