српски

english


Јован Зизјулас

Теолошки проблем "примања"

преводилац: Богдан М. Лубардић

стране: 13-21

Извод

Предмет о коме сам замољен да говорим веома је широк и сложен. Овде нећемо моћи да обухватимо све његове аспекте. Наш циљ ће бити да дотакнемо неколико најважнијих области које су данас од посебне екуменске важносги.

Допутите да најпре кажем неколико речи о важности овог предмета, пре него што у главним цртама изнесем метод који ћу да следим током излагања.

Примање је део текућег живота Цркве. Све од времена нашег Господа и апостола Црква непресгано прима (енг. receives) и изнова прима (енг. re-ceives) поруку - и заиста, више него поруку - (од) Господа нашег. Можемо, заправо, да се вратимо још даље, па да истакнемо да сам наш Господ, примао само вертикално (послање од Оца), него и хоризонтално, тј. историју израиљског народа коме је припадао. Господ је придао одређеном историјском периоду, одређеном поколењу, и није говорио изузев у и кроз оно што му је било предато историјски у Његовом сопственом контексту. Стога, идеја примања претходи самој Цркви, и мора се нагласити да је, у веома дубоком смислу, Црква рођена из једног текућег процеса примања она је сама производ примања.

Па ипак, упркос овом општем значењу примања - које увек морамо да држимо у свести - сам израз је кроз историју стекао веома специфично и стручно значење које се, углавном, везује за саборе Цркве и њихове одлуке. Оно је, чак, ушло и у терминологију канонског права и задобило веома посебно значење: наиме, прихватање и пристанак народа на једну одређену саборску или еклисијалну одлуку.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф