српски

english


Теодор Марковић-Тодорић

Данашњи српски иконопис

стране: 195-206

Извод

Православно хришћанство у свим својим богоспасоносним изразима усмерено је на личност, а једна од њених примењених уметности - иконопис, на лик; на личност у етичком и емотивном значењу, на лик у естетском облику или другим речима казано, на заповест, љубав и прекрасно. Примењено конкретно на уметника - иконописца, на "одсјај у њему живућег Христа", посредством боја.

Оно што је за биљку сунце, природна светлосг, то је за душу вера, Христова светлост (Светлост од Светлости), а за икону боја, материјализована светлост. У том смислу Достојевски тачно, на једном месту, пише да је: "вера нешто као боја". Икона се јавља као слика Бога, једног од Тројице, који је ушао у историју кроз Дјеву Марију Богородицу, и могао се видети и дотаћи. Зато се пре свих икона, као њихов Архетип, јавља икона Исуса Христа Богочовека, божанске личности у човечанском Телу. Христос је "отисак свога Лика пренео на убрус, који је предат кнезу Авгару, ради исцељења кроз веру и освећење кроз очи. Тако је "Његов Свети Нерукотворени образ" остао узором који се вековима преноси. Исто је са ликом Пресвете Богородице, каквим "га је насликао иконописац и јеванђелист Лука. И ликови уподобљених, обожених хришћана, светитеља божијих, сликају се сходно опису и представи њихових савременика и достојних видалаца.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф