српски

english


Анастасија Илић

Теологија и позориште

стране: 109-120

Извод

Глумачко извођење је врхунска интериоризација, али се крајња суштина не може достићи ако човек није потпуно чист, религиозан и ослобођен. Због тога су прави уметници били само у манастирима, а позориште велико само када је било манифестације религиозног и светог, извођена с поштом и побожношћу. Делујући као узнесење, јер овај свет је ужасно тегобан.

Шта је то што овог, можда најискренијег позоришног прегаоца XX века, Антонена Артоа наводи да у скоро мистичном заносу позориште сврстава у ред религијских феномена, дајући му спаситељску функцију, тражећи у њему ослобођење од овосветске тегобе коју је дубоко осећао?

Шта је то што, с друге стране, чини да у православној вери у Господа Исуса Христа, јединој, спасавајућој, истини, позориште као историјска реалност и облик уметности није изборио никакво место, упркос томе што уметност (црквена) у православљу постоји као легитиман пут богопознања?

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф