У историји хришћанства на истоку учење о стварању је било предмет теолошких расправа два пута. Први пут је везан са учењем Оригена који је трагао за синтезом између библијског приказа стварања и метафизичких претпоставки платонизма. Други повод био је у нашем, XX веку: У Русији група еминентних религијских философа, познатих као софиолози, трагала је за начином укључења хришћанског учења у оквир савремене методологије философије. Као и код Оригена, учење о стварању било је и у центру њихове пажње, а и у центру критике којој је софиологија била изложена. Напокон, пошто су антрополошке импликације стварања биле укључене у велике христолошке расправе од петог до осмог века, а како су последице ових расправа одредиле не само учење него и богослужење и духовносг православља уопште, очигледно је да је учење о стварању неодвојиво од хришћанског богословског развоја у целини.