Зачете и инициране од стране васељенске патријаршије, разне активности везане за припрему православног сабора, неминовно намећу и питање тачног места ове Патријаршије међу локалним православним црквама. Ако, благодаћу Божјом дође до сабора, или ако пак, исто тако благодаћу Божјом, разне консултације и комисије, које сада дејствују у правцу православног концензуса, по предметима који су на дневном реду, просто резултирају једном формалном сагласношћу, која ће положити основу за напредак и веће јединство, тада ће место Васељенске патријаршије засигурно постати јасније и одређеније, без обзира да ли се одржала постојећа позиција, или се пак смањивала или појачала или пак добила нове облике деловања. У оној мери, у којој су предмети са којима се суочава Православна црква данас су пре свега заједничког сведочења у свету који се мења, и одговарајућих еклезијалних структура, које би такво сведочење чиниле још значајнијим, и у оној мери, у којој је традиционална улога Васељенске патријаршије била, управо, у извршавању вођства у поменутим областима, успех или неуспех њене недавне иницијативе, одредиће саму историјску будућност патријаршије.