Увек је тешко, када се изучава било која грана средњевековне цивилизације, издвојити оне проблеме, који се могу одредити као проблеми чисто "религиозне” природе, јер је религија била у сваком средњевековном друштву, неопходан и прихватљив аспект везан за свако инелектуално и друштвено заузимање. Ово је посебно истинито у Византији у четрнаесгом веку. Питања, која су покренута, или су се подразумевала с једне сгране деловањем и споровима такозваних "Паламита" и с друге стране дебатама и споровима између "Латинофрона" и антиунијата, задирали су у саме основе византијске хришћанске цивилизације и њене будућности.