"Ако је хришћанин, због имена Христовог, вере и љубави Божије, осуђен од безбожника на (казну) огањ или животињама или у руднике, немојте га напустити, већ од труда вашег и вашег зноја (Пост. 3: 19) пошаљите му нешто за храну и да плати војнике, и да олакша и ублажи (невоље), и колико од вас зависи, ваш блажени брат неће настрадати. Јер, ако је неко осуђен у име Господа Бога, он је свети мученик, брат Господњи, син Вишњега (Лк. 6: 35), обиталиште Духа Светога преко кога је сваки верни примио светлост славе Јеванђеља када се удостојио да прими непропадљиви венац и сведочанство Христових страдања, и заједницу крви Његове, и да буде усиновљен састрадавањем у смрти Његовој."