1Пре но што пређемо на саму тему, задржимо се на час на једном проблему који време у коме живимо пред нас поставља, а који постоји и у нашем излагању. То је проблем успешне и плодоносне комуникације и дијалога међу људима различитих философских полазишта, верских определења, културолошких миљеа из којих су потекли и у којима су формирани и слично, односно проблем могућности православног богословља да изнађе језик довољно јасан и разумљив за епоху у којој живи и за људе којима се обраћа.

Прво питање које пред нас искрсава сигурно јесте следеће - има ли места за православно гледање на човека у савременом свету? Да ли предањска и светописамска антропологија некоме ван Цркве ишта говори у оваквом добу које живимо и искуствујемо? И којим језиком њене поруке могу да буду саопштене нашим савременицима, а да их тај језик не умори, уплаши или одагна?