О проблему зла и греха, као о суштинском хришћанском проблему који сачињава основни садржај библијско - светоотачког богословља и догматског учења Православне Цркве, написано је много и можда нигде више није изнесено толико различитих тумачења и мишљења, заблуда и противречности као што се то десило са тим проблемом. Ништа није познатије (notius) од учења Цркве о првородном греху, вели блажени Августин, али и ништа тајанственије (secretius) за разумевање.

Решење тајне (проблема) зла и греха је од суштинског значаја за Православну веру, јер поглед на грех као извор свих зала јесте "једна од најкарактеристичнијих и најспецифичнијих одлика хришћанске вере".

Поставља се питање: шта је зло? Ко је његов узрок и одакле му порекло? Шта је суштина и природа зла? Да ли је зло суштаство и биће, и ако јесте, какво је? Ако је Бог узрок свега што постоји, да ли то значи да је Он узрочник и зла? То су дакле све питања која траже одговор.

Основни и полазни, то јест par excellence извор учења о тајни зла и греха јесте Библија. Свети Оци су као верни тумачи Светог писма и као они који ум Христов имају, заправо изнели библијско тумачење тог проблема.