српски

english


В. Н. Лоскиј

Искупљење и обожење

преводилац: презвитер Миливој Р. Мијатов, парох

стране: 3-14

Извод

  1. "Бог се учинио човеком, да би човек могао постати богом". Ове дубоке речи, које први пут срећемо код светог Иринеја, налазимо касније и у делима светог Атанасија, светог Григорија Богослова, светог Григорија Нисијског. Потом су их Оци Цркве и православни богослови понављали из века у век, настојећи да овом лапидарном фразом искажу саму бит хришћанства: неизрециву снисходљивост Бога до крајњих граница нашег људског пада, до смрти - снисхођења које људима открива пут усхођења, безграничне хоризонте сједињавања творевине са божанством. Нисходећи пут (καταβασις) Христове божанске Личности омогућава човечанској личности пут нашег усхођења (αναβσις) у Духу Светом. Било је потребно добровољно унижење, искупљујући кенозис Божијег Сина да би пали људи могли остварити своје призвање, призвање ка обожењу (δεοσις) творевине, дејством нетварне благодати. На тај начин, искупитељни подвиг Христов, или, тачније, у најширем смислу оваплоћење Речи, очигледно се овде везује са коначним циљем постављеним пред творевином, а то је - њено сједињење са Богом. Ако је то сједињење остварено у божанственом Лицу Сина - Бога који постаде човек - онда је неопходно да се оно оствари и у свакој човечанској личности, како би сваки од нас такође постао богом по благодати, или, "причасником божанске природе", како каже свети апостол Петар (II Петр. 1:4).
ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф