српски

english


Срђан Симић

Карен Армстронг, Историја Бога, 4.000 година тражења кроз јудаизам, хришћанство и ислам, издање Народна књига - Алфа, Београд 1993.

стране: 173-183

Извод

Римски писци изводили су реч религија из глагола relegere, поново читати, опет размишљати, или од religare; привезати, поново изабрати, поново узети. Под појмом религија изражавали су људи испуњавање дужности наспрам виших трансцендентних сила и оне су глорификовале чудо и тајну, која је, изгледа, представљала битну компоненту људског као нечег нуминозног.

Неверујућем свету тешко је одговорити, заправо, одакле потиче религија и какав значај она има за човека. Савремене теорије нису далеко од оних ранијих материјалистичких, антирелигијских. Тако, према антропологу Е. Тејлору идеју религије треба тражити код примитивних народа а њезине остатке (survivals) у каснијим религијама. Од три ступња, први је анимизам, тј. вера у свеопшту прожетост ствари духом. Затим следи политеизам, вера у мноштво богова, па тек онда монотеизам. Доследно њему, Р. Марет заступао је тзв. теорију преанимизма, у којој покушава да докаже да човек верује у тајанствену неперсоналну снагу или моћ и то у свакодневним токовима живота. За разлику од њих Р. Смит, тврди да оно што утемељује религију јесте обред или култ, из чега произлази теорија тотемизма. Под њиховим утиском је Џ. Фрејзер, чувени етнолог и истраживач религије, закључно да се религија управо и развила из магије.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф