У марту 1907. године, боравећи готово целу годину са Габријел Мунтер, у Севру, у Француској, Кандински је завршио рад на великој слици "Шарени живот”, сажимајући уједно руске мотиве свог ранијег периода. То велико платно често оцењују као чисто декоративно уметниково достигнуће. Сам Кандински у "Келнском предавању", 1914. године, са становишта развоја сопственог погледа на изражајна средства сликарства, писао је: "У Шареном животу мене је, пре свега, привлачио задатак да створим смешу облика мрља и линија па сам користио птичију перспективу да бих разместио фигуре једну иза друге". Али у аутобиографској књизи изашлој, 1913. године, у Минхену, а 1918. у Москви, он спомиње "Шарени живот" сасвим у другом контексту, у вези са схватањем "о композицији".