српски

english


Владета Јеротић

Евхаристија и света тајна исповести

стране: 125-130

Извод

Према једној старијој дефиницији, исповест је покајничко признање кривице ради отпуштења грехова. Мада у Старом завету нема ни једно место које директно говори о исповедању, одгој према исповедању постојао је и то у циљу јачања савести верника. Споменимо само 32. псалам, или Приче Соломонове (28, 13). И данас код правоверних Јевреја, на дан празника Jom Kippur, верник се моли најпре сам за себе, затим понављајући за рабином гласно и са свима заједно у синагоги овако: „Нека буде Твоја Воља да нам опростиш све наше грехе које смо учинили вољно или невољно, окорелог срца и у незнању, непромишљено“. При помињању сваког грехаверник се удара песницом у груди. У Старом завету за „покајање“ стоји израз „субу“, што значи „врати се своме пореклу“ — пошто смо били некад у близини Божијој, треба да се кроз покајање поново вратимо Богу. За ово тумачење карактеристична је Књига пророка Јеремије (8, 6 и 25, 5), или пророка Јоила (2, 13).

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф