српски

english


Протојереј Божидар Мијач

Смисао црквене аскезе по учењу Преподобног Симеона Новог Богослова

стране: 107-124

Извод

Питање вредности и смисла црквене аскезе поново оживљава и постаје све акутније. Док се свет (народи, људи), с једне стране, масовно раз лаже у пустошном хедонизму (уживалаштву), дотле с друге стране, код појединаца и читавих маса, јача свест о потреби обуздавања и кориговања тога животног стила; тражи се избављење из мутне клоаке распусности и расипништва које води у духовни и материјални слом. Оживљавају старе и поничу нове аскетске оријентације, како изван хришћанства, тако и унутар њега. Чак и савремени еколошки покрети, који нису религиозно инспирисани, имају неке аскетске црте. Настало је извесно аскетско врење које је као и свако такво стање бременито разним странпутицама и недоумицама. Зато је православна теологија, која има најдубље предањске ризнице у овој области, позвана, просто изазвана наведеном ситуацијом, да о овоме, саобразно тој новој ситуацији, каже своју реч. Томе и овај чланак жели да допринесе, на што изворнији и аутентичнији начин — приказом аскетске теологије и праксе Преподобног Симеона Новог Богослова, једнога од највећих православних аскета и теоретичара аскетског просвећивања. Он је, као што му и надимак говори, својим дубоким и оштрим опсервацијама, заиста увек нови богослов, па, према томе и савремени.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф