Јудеохришћанска традиција, засведочена пре Христа у јеврејској синагогалној заједници, а после Христа у хришћанској цркви, док је текстуално само делимично записана у Библији Старог и Новог Завета, полази од чињенице јављања личнога Бога личноме човеку у историји. Иако писани текст Библије почиње стварањем света, као актом личнога Бога којим започиње историја, можемо слободно рећи да је стварни почетак јудеохришћанског схватања и Бога и човека дат тек са јављањем Бога патријарху Авраму и затим пророку Мојсију, и коначно—јављањем Богау Личности Исуса Христа на граници старе и нове ере историје човечанства.