Наше савремено друштво је сведок запажене обнове традиционализама. Употребљавам реч „традиционализам“ у множини, јер садашње плуралистичко и секуларизовано друштво ,на разне начнне неминовно трага за коренима. Уједињавајући амерички сан о новом овету — чистом, хришћанском и апсолутно слободном од кварежи прошлости — свакако је још увек присутан, али га пред изазов стављају разне групе које свој идентитет траже негде другде. Делимично подстрекаване порастом свести о Црначкој заједници, а такмичећи се са оживљеним идентитетом Јевреја, друге етничке групе су ове више склоне да се потврђујју као посебне културе и традиције. У прошлости, сви ови покрети сматрали би се не-амерички„ а извесни конзервативни елементи америчког друштва очигледно још увек гледају на „народности“ са нелагодношћу м притајеним неодобравањем. Међутим, институције настоје да реагују конструктивно, па зато универзитети потпомажу изучавање историје етничжих група. Тако се идеја о културном плурализму уклапа управо у тај амерички сан.