Идеја режирања „Жртвоприношења" појавила се много пре замисли „Носталгије". Прве мисли, примедбе, напомене, неповезани записи припадају времену када сам још живео у СССР-у. Судбина Александра, на смрт болесног човека, који се исцелио од свог недуга благодарећи ноћи проведеној у постељи са вештицом, требала је да постане сиже филма. Све од тада и у време бављења сценаријем стално ме је занимала мисао о равномерју, о жртви, о жртвоприношењу; о јан и јин, љубави и личности. То све постало је део мог постојања, а замисао се појачавала и нарастала с откривањем новог животног опита на Западу. Мада, треба да кажем, моја убеђења се овде ни у најмањој мери нису променила — продубила су се, постала су постојанија. Растојања, пропорције су се измениле. Градио се план филма, он је на делу мењао облик, али идеја, смисао његов, надам се, остали су неизмењени.