српски

english


Др Георгије Галитис

Откривење, богонадахнутост и тумачење Светог Писма

преводилац: Радомир Ракић

стране: 263-269

Извод

Нови завет употребљава углавном два израза да би обележио чин откривења. То су ове речи: фанеросис и апокалипсис. Наставак „-сис“ у грчком језику означава именице радње. Фанеросис и апокалипсис су дела Божија кроз која се Он раскрива, одн. пројављује. Мада оба израза на први поглед изгледају једнозначна, ако се ближе размотре новозаветна места, фанеросис се може схватити као чин Божијег самооткривања по себи, а апокалипсис као самопројављивање Бога у односу на људе. Фанеросис је нешто спољашње, оно је светлећа буктиња Октривења, која својом светлошћу обасјава отворене очи. Мећутим, апокалипсис означава више примање светла здравим очима и продирање овог светла у дубину људског срца. Преко фанеросиса Бог открива себе или своје тајне, које су раније биле скривене, али преко апокалипсиса Божанска благодат отвара очи човеку, она скида вео који му спречава да види истину. Сродан појам изразу фанеросис јесте епифанија, што би значило јављање. Епифанија је фанеросис „одозго" на људе. У Посланици Титу читамо о епифанији благодати (Тит 2, 11), човекољубља Божијег (Тит 3, 4); такоће у II Тимотеју (1, 9—10) говори се о фанеросису благодати Божије преко епифаније Христа. Очигледно је овде реч о истом догаћају; оба места говоре о доласку Христовом у свет, преко чега је благодат сишла на човечанство. Исто значење има и празник Богојављење Христа, који је, као што је познато, првобитно био празник јављања Бога у Христу и од кога је касније одвојен празник Роћења Христовог.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф