- марта 1980. године, на празник Лазареве суботе уочи празника Цвети, уснуо је у миру Господњем, отац Лев (Жиле) који се у својим књигама потписивао: „монах Источне Цркве“.
Тога јутра, као и сваке суботе док је био у Лондону, служио је Литургију у капели Светог Василија. Ова црквица била је место где би се он предавао молитви, и која је била у потпуном складу са његовим унутарњим дубоким склоностима: мала, скромна, споља неприметна, изникла на тлу Запада, као мајушно зрно Цркве свеобухватне, Цркве која стреми пуноти божанској.
Тога дана, после литугије, отац Лев је у току разговора са једним својим присним пријатељем, више као у шали испричао да је имао виђење једног тајанственог гласника у току ноћи. Затим је пошао у своју уобичајену шетњу. Вративши се почео је да чита у једној приземној просторији која је била његово лично боравиште. И ту су га, увече, затекли његови пријатељи спокојно уснулог у својој фотељи. Отворена књига исклизнула му је из руку.