српски

english


Архимандрит Емилијан Светогорац

Мучеништво као полазни елеменат православног монаштва

преводилац: J. A.

стране: 105-114

Извод

Ако би неко амализирао садржај душе која жели исихију (= молитвено тиховање), нашао би у њој многе позитивне, градитељске елементе, који и доприносе а и сачињавају целокупни монашки позив. Да узгред наведемо неке од њих: Покајање као жеђ или потреба душе. Онда, осећање детињкости, иконичности и сенкастог значења бића, појава и жељених ствари, тј. света света, који и није ништа друго до слика и подсетник једног другог, истинаки постојећег света. Затим, љубав Божја. Па, предпостављање свему Царства Божјег, ради којег се — да би се задобио Бог — све остало сматра за трице и за штету (ср. Флб. 3, 8), чак и оно што је свето и од Цркве благословено, као напр. жена или муж, брак, деца, учешће у светском животу Цркве и активност у друштву, проповед, милостиња, свештенство, све друштвене околности и обавезе, итд. Тако, на пример, Св. Василије Велики забрањује монаху да жели свештенство; милостиња се сматра великим грехом за монаха, ако је чини он сам; проповедање се сматра за егоизам. Све ово представља сасвим другачије постављање и став од онога који постоји унутар целокупне пуноће Цркве — да би се показало да Монаштво јесте преношење и прелаз у један други свет и другачију заједницу. Насупрот томе, стремљење ка усамљености, ка исихији, молитвеном тиховању и туђиновању, као и жеђ за савршенством и обожењем — све то заједно сапостоји у свакој души која монахује или жели монаштво. Могли бисмо и многе друге овакве и сличне елементе овде да наведемо, који су својствени монасима., сходно њиховом знању, образовању, понашању, карактеру, животу и историји.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф