српски

english


протојереј Георгије Флоровски

Вера и култура

преводилац: Јелисавета Вујковић

стране: 63-77

Извод

Ми живимо у једном измењеном свету који се стално мења. Ово не могу порицати чак ни они који можда нису вољни или пак нису спремни да се мењају, који желе да се задрже у овом времену које брзо протиче. Међутим, нико не може да умакне од нелагодног сазнања да припада једном прелазном добу. Прихватимо ли традиционалну поделу историјских раздобља на „органска“ и „критична“, тада нема сумње да је наше садање доба критично, пуно криза и неразрешивих напетости. У наше дане тако често слушамо о „Крају нашега доба“, о „Пропасти Запада“, о „Цивилизацији у искушењу“, и томе слично. Понекад се чак износи мишљење да ми данас као да пролазимо кроз „Велику вододелницу“ — кроз највећу промену у историји наше цивилизације, много већу и коренитију него што је била она деоба између Античког доба и Средњег века, или пак она између Средњег века и Новог доба. Ако је уопште тачно, како је то тврдио Хегел да је „Историја суд свету“ (Die Weltgeschichte ist Weltgericht), онда постоје извесне судбоносне епохе, када историја не само да суди, него, као што се то дешавало, сама себе осуђује на пропаст. Разни стручњаци и пророци непрестано нас подсећају да цивилизације наступају и нестају, а ми немамо посебног разлога да очекујемо да ће баш ова наша цивилизација избећи ову кобну судбину. Ако уопште постоји нека историјска будућноот, може лако да се деси да та будућност буде намењена некој другој цивилизацији, по свој прилици другачијој од ове наше.

УДК:

нема

преузми пдф