српски

english


Епископ Данило Крстић

„Васеленски“ протојереј Георгије

стране: 1-8

Извод

Отац Георгије Флоровоки беше човек васеленске ширине духа. Неко га је назвао „васеленски протојереј“, не зато што је канонски био под јурисдикцијом васеленског Патријарха, него због његовог „икуменског“ ума и многојезичија. Он није био тек велики професор теологије, или ходећа енциклопедија, него неуморни откривач неувениве лепоте и истине у лику Христа. Његова оригиналност није громопуцателна, ни опсенарска, његова изворност је у понирању у изворе Воде Живе Логоса. Он је трезвеиоумни тајанственик у трагању за светим, светлим тајнама Тројице.

За оца Георгија историја је мистерија, то је тајна сусрета Божијега Промисла и човекове слободе. Он није изучавао прошлост ради прошлости, него због присутности у њој Бога. У том смислу, енглески теолог Рован Вилимс каже: за оца Георгија, историја представља драму слободног човековог стваралаштва и самоопределења, (отуда његово жестоко противљење свима врстама социјалног и метафизичког детерминизма — укључујући и „софиологију“ оца Сергија Булгакова, и друге). А од хришћанина то изискује слободан одазов на историјско присуство Христа, који узвишено показује да је историјока делатност — једнако — слобода за сјединење Бога и човека. Христово дело спасења, заиста, састоји се у томе да оспособи људска бића за историју, дајући им поново боголику слободу. Заједница спасених је стваралачка заједница, заједница боговеличања, аскетског самопрегора, пророковања и делатве самилости. У таквој заједници окренутост у себе је савладана.

УДК:

нема

преузми пдф