српски

english


Зоран Андрић

Ђаво и његови анђели : нова биографија

стране: 753-756

Извод

Ђаво не потиче из Европе, већ са Оријента. Већ две хиљаде година ђаво је присутан у окциденталном мишљењу као антипод Богу. Али столећима је његова сенка лебдела над европским континентом и одатле је његов пут узео правац ка Новом свету. Европљани су доживели сатану (како се он на јеврејском зове), али су га преобразили по својој слици и подобију. Курт Флаш, 85-годишњи емеритирани професор средњовековне философије на Универзитету у Мајнцу објавио је ове јесени књигу Ђаво и његови анђели : нова биографија (Kurt Flasch, Der Teufel und seine Engel. Die neue Biographie, C. H. Beck, Мünchen 2015). Свој богати истраживачки опус аутор је посветио предмету средњовековне историје философије – Августину, Николи Кузанском, Томи Аквинском, Дантеу и антици. Он се већ више деценија бави питањем Бога и његових тумача. Флаш приповеда у двадесет поглавља библијски почетак и метаморфозе сатанологије од патристичког предања у средњем веку, као и фаталне спојеве сатане са његовим адептима и лудилом вештица. У тој потрази Флаш залази у најтамније вијуге пакла и посвећује се тамошњем персоналу, анђелима зла. Тај вртоглави итинераријум га води до садашњег времена. Ђаво се вазда мешао у свакодневицу људи, док му епоха просветитељства није сасекла крила, обеснаживши његову злу моћ. И мимо тога данас је у круговима евангелистичких хришћана, фундаменталистичким групама или унутар Римокатоличке цркве реалистична реч о сатани. Папа Јован Павле II је 1998. године обновио ритуал из 1614. г. о истеривању ђавола (егзорцизам).

У овој драматично делујућој приповести ауторова симпатија је једнозначно на страни оних мислилаца који су се упустили у коштац са демонском силом, радећи на њеном обеснажењу. На питање где и када је ђаво имао прве наступе, многи ће рећи да је то било у Књизи Постања и причи о првородном греху. И заиста, већ су први хришћански аутори у заводљивој змији препознали прерушеног ђавола. Али историјски то није тачно, уверава нас аутор. У првим књигама јеврејске Библије то није случај, већ је Бог тај који проузрокује несрећу, као што се код пророка Амоса и код Девтеро- Исаије каже: „Ја сам Јахве и осим мене нико (...), не спасава и не чини зло.“ У Књизи о Јову сатана се јавља за реч као „тужилац“, али не као древни непријатељ, већ као нека врста злурадог адвоката који, као инструмент Јахвеа, куша Јова. Ђаво, као предмет хришћанског занимања до дубоког 18. века и дуже, појава је која потиче из апокрифних књига Старог Завета, као и из Новог Завета и у основи је хришћански проналазак. Том открићу је Курт Флаш завештао „нову биографију“. Флаша занима шта аутори Запада о њему мисле. Јеврејско, исламско предање, као и предање Цркава Истока изоставио је из својих разматрања.

УДК:

нема

преузми пдф