Тема чланка је лична исповест о зависности и социјално окружење које лечи кориснике дроге. Породична подршка у овом случају није довољна, па се религија и разговори са стручним лицима виде као кључни аспекти овог процеса. Аутори данас најчешће користе анализу наратива у проучавању болести зависности. Наратив је битан зато што сазнајемо причу из прве руке која нам говори о болести зависности, кризи, породици и стигми. Подршка и разговори стручних лица помажу да зависник превазиђе и заборави кризу, стекне поуздање и посвети се успешно школи, послу и родитељству. Зависници изграђују нов идентитет и стичу самопоуздање. Осим тога, многи од њих желе да се крсте и иду у Цркву. Неки од зависника се лече у болници, други у кућном притвору или викендици, а трећи посећују манастире.