српски

english


Георгиос Нектариос Лоис

Допринос грчко-српској средњовековној писмености: хришћанка султанија Мара Бранковић (1418–1487)

стране: 635-644

Апстракт

У научном раду истражује се улога Србо-гркиње Маре Бранковић, која је живела у првој половини 15. века и била супруга Мурата II (1435). Мара се истицала по дубокој вери у православље и са позиције на којој се налазила утицала је на допринос слободи изражавања поробљених хришћанских верника. Када је преминуо Мурат II (1451), његов престо је наследио његов син Мехмед II (освајач Цариграда) који је као што ћемо видети посебно поштовао и волео своју маћеху Мару. Уосталом, њој је дуговао своје образовање. Мехмед II је уступио Мари варош Јежево, данашње место Дафни код градића Нигрита близу града Сера у северној Грчкој. Јежево се развило у један важан православни центар у османлијском периоду. Мара је преузела на себе улогу заштитнице Православне Цркве у Османлијском царству и била је једина која је имала утицај на Мехмеда II који ју је поштовао и ословљавао је мајком. Марин двор у месту Јежево није био само место окупљања многих угледних личности тог доба већ и један духовни и културни центар на тлу тадашњег Османлијског царства. У Јежеву Мара је успела да оснује школу иконописа (агиографије) и школу која се бавила преписивањем старих рукописа. Она је даривала многе манастире на Светој Гори. Највећим њеним даром за цело православље сматра се поклон манастиру Светог Павла, у периоду када су Османлије освојиле Цариград, а то су били Часни дарови које су три мудраца даривали Христу. Пренела их је тамо да би их спасла и сачувала.

ДОИ:

нема

УДК:

929.731 Бранковић М.

преузми пдф