У раду се третира однос вјере и знања. Полази се од гносеолошког, етичког, па преко философског се на крају долази до теолошког виђења њиховог сложеног односа. Вјера је кључни феномен човјековог бића и основни елемент религиозног живота уопште. Сазнање, посматрано у контексту религиозног познања, у ствари је саживљавање са објектом сазнања. Акт религиозног познања је акт откривења. Хришћанска вјера није психолошко стање нити вјерност у свакодневном, прозаичном значењу, већ прије свега онтолошка веза између човјека и Бога.