српски

english


Александар Ђаковац

Pauline Allen and Bronwen Neil (ed.), The Oxford Handbook of Maximus the Confessor

стране: 442-451

Извод

Нови зборник радова о Св. Максиму Исповеднику појавио се у едицији „Оксфордски приручници“ (Oxford Handbooks). Уредници овог уздања су Паулина Ален и Бронвен Наил. Нема сумње да ће многи радови из овог зборника постати незаобилазна референца за будуће истраживаче мисли Св. Максима. Зборник садржи 29 радова који су подељени у четири дела. У првом делу су радови који се баве историјским оквиром, и ту се налазе следећи радови: Pauline Allen, „Life and Times of Maximus the Confessor“; Marek Jankowiak and Phil Booth, „An Updated Date- List of the Works of Maximus the Confessor“; Walter E. Kaegi, „Byzantium in the Seventh Century“; Cyril Hovorun, „Maximus, a Cautious Chalcedonian“.

У другом делу су радови који се баве питањима теолошког и философског утицаја, и ту се налазе следеће студије: Marius Portaru, „Classical Philosophical Influences: Aristotle and Platonism“; Pascal Mueller- Jourdan, „The Foundation of Origenist Metaphysics“; Marcus Plested, „Theological and Philosophical Influences: The Ascetic Tradition“; Ysabel De Andia, „Dionysius Areopagite and Maximus the Confessor“; Raymond J. Laird, „Mindset in John Chrysostom“; Johannes Börjesson, „Augustine on the Will“; Bronwen Neil, „Divine Providence and the Gnomic Will before Maximus“.

Трећи део није посебно спецификован и насловљен је „Радови и мисао“. У овом делу су студије које се баве веома различитим аспектима Максимове мисли. Већина аутора се задржала у оквирима истраживања која су већ позната из њихових ранијих студија. Овде се налазе следећи радови: Paul M. Blowers, „Exegesis of Scripture“; Peter Van Deun, „Maximus the Confessor’s Use of Literary Genres“; Demetrios Bathrellos, „Passions, Ascesis, and the Virtues“; Torstein T. Tollefsen, „Christocentric Cosmology“; Andreas Andreopoulos, „Eschatology in Maximus the Confessor“; Jean-Claude Larchet, „The Mode of Deification“; Adam Cooper, „Spiritual Anthropology in Ambiguum 7“; Doru Costache, „Mapping Reality within the Experience of Holiness“; George Berthold, „Christian Life and Praxis: The Centuries on Love“; Thomas Cattoi, „Liturgy as Cosmic Transformation“.

Четврти део је посвећен питању рецепције Св. Максима Исповедника. Није сасвим јасно због чега се Мекфарландов чланак нашао у овом одељку. Како било, овде налазимо следеће радове: Lela Khoperia, „The Georgian Tradition on Maximus the Confessor“; Grigory Benevich, „Maximus’ Heritage in Russia and Ukraine“; Catherine Kavanagh, „The Impact of Maximus the Confessor on John Scottus Eriugena“; Andrew Louth, „Maximus the Confessor’s Influence and Reception in Byzantine and Modern Orthodoxy“; Ian A. McFarland, „The Theology of the Will“; Michael Bakker, „Maximus and Modern Psychology“; Edward Siecienski, „Maximus the Confessor and Ecumenism“; Joshua Lollar, „Reception of Maximian Thought in the Modern Era“.

Коментарисање студија, иначе аутора који заступају врло различите позиције и чије су сфере интересовања веома диверсификоване, представљало би исувише обиман, а можда и непотребан захват. Због тога смо се одлучили да се у овом приказу осврнемо само на прва два рада који су интенционално повезани. Први рад разматра живот и време Св. Максима, док други износи предлог новог датирања дела Св. Максима Исповедника.

Као што је познато, за житије Св. Максима постоје два главна извора. То су његово јелинско и сиријско житије. Прво је афирмативно и агиографско, док је друго према њему хостилно и представља псогос против Св. Максима. Ове две биографије се међусобно разликују, пре свега када је реч о пореклу Св. Максима. Док га јелинско житије смешта у Цариград и каже да је његово порекло високог рода, сиријско житије каже да је ниског порекла, син робиње, рођен у Палестини.

Научници су подељени око тога коме од ових житија треба дати предност. Но, како ствари стоје, то ће још неко време остати више ствар личне наклоности него научно доказаних чињеница, због тога што многа дела Св. Максима која су кључна за одређивање битних момената његовог живота, још увек нису доживела критичка издања која се, међутим, припремају.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф