српски

english


Ана Стјеља

Српске православне школе као чувар српског духовног наслеђа у Босни и Херцеговини

стране: 422-433

Извод

Монографија Српске православне школе у БиХ под аустроугарском управом, чији је аутор професор Никола Матић (1908– 1995)2 представља покушај да се осветли један део историје српске просвете, и то кроз призму историјских, политичких те друштвених и културних прилика у Босни и Херцеговини друге половине 19. века. Овај рад је вишезначан јер, с једне стране, осветљава друштвено- историјске прилике које су владале у Босни и Херцеговини у другој половини 19. века, указујући на положај српског становништва, а с друге стране, показује на који начин се на том подручју развијало српско школство.

У уводу, аутор даје историјски приказ политичких те културно- просветних прилика у БиХ тога доба. Нарочито истиче тежак положај хришћанског становништва под османском влашћу. Период након 1850. године, сматра кључним за судбину Босне и Херцеговине, те њеног српског, православног становништва. Као једну од важних прекретница наводи отварање српских школа које су имале главну улогу у развоју српске просвете. На основу његовог истраживања, може се закључити да су српске православне школе биле својеврсни чувар духовног наслеђа Срба у Босни и Херцеговини.

У овој књизи, аутор посебно наглашава утицај Србије на друштвене прилике Срба у БиХ, те рађање револуционарне свести како код Срба у Босни, тако и код Срба у Војводини. Такође, наглашава и улогу коју је Српска Православна Црква имала на подручју БиХ, те оснивање црквених општина као институција захваљујући којима су српске православне школе почеле да се отварају. Отварањем српских православних школа, уједно су се ширили православна вера, српски језик и култура, као главни постулати на којима почива српско духовно наслеђе и српски национални идентитет. У свом раду, професор Матић се такође осврће и на најзначајније фазе у развоју и организацији српских православних школа, дајући прецизне податке о школским институцијама, учитељима, училима, настави и школском програму. Из овога рада се несумњиво може видети у којој је мери српско становништво марило за школство и образовање, на који начин су се донирале школске институције, која је улога православног свештенства у извођењу наставе и креирању наставног програма.

Никола Матић у свом раду посебно наглашава националну компоненту, истичући чињеницу да су Срби, за разлику од других народа у БиХ, имали јасно утврђен циљ развоја педагогије, што само потврђује српску одлучност и спремност на усавршавање. Користећи се литературом из ове области али и усменим сведочењем оних који су били познаваоци прилика у српским православним школама у БиХ, Никола Матић је успео у намери да истакне један од значајних елемената друштвеног живота Срба у БиХ, друге половине 19. века, нарочито ако се има у виду улога коју школство игра у друштвеном и политичком животу једног народа. Народ је онолико успешан и напредан, колико је спреман да води рачуна о својој омладини и њеном образовању.

Ова монографска публикација може да послужи и као значајна литература за оне који се одлуче на истраживање овог, не мање важног дела српске историје, на простору Босне и Херцеговине друге половине 19. века. Кроз призму школства и образовања, те улоге коју је у том просветном развоју имала Српска Православна Црква, јасно се виде друштвене, политичке, религиозне и националне тенденције српског народа, што само потврђује да је тема којој је професор Матић пришао озбиљно, темељно је обрадивши, била вредна оваквог једног истраживања.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф