српски

english


Зоран Андрић

О једној новој књизи из серије „Патрологија – студије за изучавање Светих Отаца“

стране: 186-191

Извод

Роберт Валц, асистент на Катедри за историју старе цркве и патристику на Универзитету у Вирцбургу објавио је своју дисертацију о збирци сведочанстава (testimonia), супсумираних под именом Ad Forunatum (de exhortatione martyrii). Овај спис, који постоји и у српском преводу – Писмо Фортунату у похвалу мучеништваОци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински, антологија, том III, с руског превео Миливој Р. Мијатов, Хришћанска мисао, Нови Сад 2007), није трактат, већ збирка материјала структурисаног у тринаест делова (tituli). Ова збирка сведочанстава је настала за време једнодеценијског епископата Свешт е ному че ник а Кипријана Картагинског под мотом praeparatio ad martyrium (припреме на мучеништво). Овај спис је, сходно квинтесенци Валцове дисертације, кључни текст за централну тему Кипријановог опуса.

Та збирка библијских мотива, за разлику од једне друге Кипријанове збирке Ad Quirinum, није напросто скуп насумичних цитата, већ њихов топички одабир, структурисани распоред и композициони склоп одражавају непатворени печат Кипријановог богословља. Будућа награда на небу је неизмерно већа но овоземаљска патња, могла би гласити једна од фундаменталних теза Свештеномученика Кипријана. Реч о претећим ужасима, мукама и казнама у паклу, односно мотив страдања и испаштања људи, има „функционални смисао“, поентирано тврди Валц. Нипошто страх не сме да одређује и покреће људско делање, већ радост за будућим неизмерним богатством небеске награде и вечно јединство у слави са Богом и свим праведно скончавшима. У овоме би се могао видети фацит овог Кипријановог списа, који је и in nuce богословска срж његовог целокупног дела, истиче аутор. Imperium Romanum у трећем веку карактерише криза у политичком, привредном, социјалном и духовном животу. У свему mala, adversa, clade и plagae као и Децијева гоњења хришћана – све су то за Светог Кипријана Картагинског симптоми дубоке кризе читавог света. У Римском царству је владала неправда, што се показало на еклатантном примеру гоњења хришћана. Симптомима распада су допринеле и природне катастрофе – глад и куга (пестиленција). Сва та апокалиптичка топика и plagae generis humani навеле су Кипријана на мишљење да је крај свету (mundi finis*) сасвим близу.

УДК:

нема

преузми пдф