српски

english


Свети Григорије Богослов, Архиепископ константинопољски

Четрдесет осмо писмо /Светом/ Василију /Великом/

преводилац: Лазар Нешић

стране: 3-6

Извод

Хоћеш ли престати да зло говориш о нама, као о каквом необразованом, неспретном и недружељубивом човеку, који није ни живљења достојан, само јер се усудисмо да промишљамо шта све поднети морамо? Заиста никакву другу неправду не учинисмо, што сам можеш потврдити, нити смо свесни умешаности у неко мало или велико зло против тебе, нити ћемо ово признати икада. Једино што знамо јесте да смо обманути, па иако то видесмо прекасно, сад ипак схватамо.

И заиста, /епископски/ трон оптужујемо, који те одједном над нама преузнесе. Уморни смо од оптужби због твојих дела, као и извињавања онима који јасно познају наш пређашњи и садашњи /живот/. И бивајући у ситуацији овој, морамо се најподсмешљивијем и најбеднијем од свега подвргнути: да будемо неправедно третирани и оптуживани, због /догађаја који/ нам се управо дешавају.

Остали нас оптужују за једну или другу ствар, како је коме воља, сваки на свој начин и у мери / своје/ љутње према нама. Најчовекољубивија пак /против тебе/ оптужба и непоштовање /јесте/: што си нас одгурнуо – када ти више не бејасмо потребни – као најобичнију безвредну ствар или као какву ништавну даску, која подупире грађевину, а која се одбацује и занемарује кад све дође на своје место.

Али, оставимо на миру оптужитеље ове, нека причају шта им је воља, јер нико слободу језика ограничити не може. /Али можеш/ свакако одбацити /своја/ блажена, испразна надања која си хулитељски измислио, /ради/ којих нас и малтретирају, жустро поступајући с нама, а све због нашег узалудног /ревновања/ у стварима /црквеним/.

ДОИ:

нема

УДК:

27-1:929 Василије Велики, свети(044)

27-1:929 Григорије Богослов, свети(044)

преузми пдф