српски

english


Зоран Андрић

Бернардин Шеленбергер, У сјају божанске светлости. Православна мистика: тајна и изазов

стране: 171-173

Извод

Кâд тамјана, иконе, воштанице – богати и тајанствени литургијски живот Православне Цркве истовремено фасцинира и надахњују хришћане Запада. Овим диктумом отвара аутор, а и издавач са њиме, кратки увод у основе православне мистике. Погледајмо шта Шеленбергер, негдашњи монах трапист (1966–1983) у цистерцијанском реду, подразумева под православном мистиком. Аутор је и реномирани преводилац списа Томаса Мертона и других спиритуалних штива и бави се већ 45 година православним богословским предањем.

Једном речју, аутор верује да православна мистика даје импулсе новој, живој и одлучној вери. Православна мистика разапиње широки лук између „густих облака“ иза којих Бог обитава и „Таворске светлости“ у којој се Он јавља као бљесак. Два аспекта – неспознајност Бога и ретки моменти у којима се Он открива – практично су ишчезли из свести хришћана на Западу, како код римокатолика, тако и код протестаната. Чини се да им је Бог постао „саморазумљив“ до ишчезнућа.

С једне стране, Он је објекат јавне дискусије и учења институције која се стара о администрирању тим учењем, као и моралним консеквенцама које проистичу из вере у постојање Бога и Његовог Јединороднога Сина, те теже ка интимном дијалогу са Њиме. Неки се концентришу на Духа Светога и у екстатичном заносу певају и прослављају Свету Тројицу, заборавивши на бриге и проблеме живота. Код трећих је Бог објекат академског дискурса. Сви ови „прилази“ су површне форме говора о Богу, резимира аутор у предговору ове непретенциозне књиге. При помену појма Бога реч је о најдубљим питањима смисла живота, страдања, патњи, кривице, спасења, пролазности и вечности. „Густи облаци“ и „Таворска светлост“ су две форме сусрета са Богом, не у обичној, посведневној ситуацији, већ „на гори“, на вишој равни, као што се вели у другој књизи Мојсијевој (Изл. 19, 3–9): „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку“.

Аутор децидирано држи да су у православном предању теологија, литургија и вера аутентичније сачувани но што је то случај у католичком и протестантском предању. Отуда је он мишљења да једна традиција може својом пуноћом да надконфесионално обогати друге. Дијагностички и са резигнацијом аутор вели да се криза вере на Западу не може превидети. Као пример, он вели да је пре двадесет година објављен Катекизам католичке цркве са 2865 теза, у ком је на 717 страница сажето знање о вери и Богу, али ништа није предузето да се ово знање приближи онима који Бога траже и да се заинтересује овај или онај потенцијални верник. Аутор вели да су уметници, песници и философи сеизмографи који са истанчаним сензибилитетом пре осталих препознају мене и преображаје у друштву и знају да их на посебан начин артикулишу. Тако је крајем 19. века Фридрих Ниче (1844–1900) проникао у феномен ишчезнућа Бога у таму. У својој књизи Весела наука (Fröhliche Wissenschaft, 1882) он вели „Ми смо га убили – ви и ја. Сви смо ми убице!“

УДК:

нема

преузми пдф