српски

english


Зоран Андрић

Портрет драматичне епохе: Рене Пфајлшифтер, Позна антика : Један Бог и много владалаца

стране: 167-168

Извод

Тријумф монотеизма и утемељење хришћанства као доминанте религије постаће свеодређујућа снага у позној антици, како за време цара Константина Великог, тако и у доцније доба под варварима. Након што је Imperium Romanum било равно половину столећа потресано најдубљим кризама, тек је Диоклецијану (284–305) пошло за руком да стабилизује царство. Тиме отпочиње епоха позне антике. Иако се под Диоклецијаном и његовим савладарима наставља потчињавање хришћанства, нова вера ће се убрзо развити у државну религију. Ову епохалну промену прате многи сукоби са паганским (многобожачким) позицијама. То време карактеришу и сеобе народа, при чему варварима полази за руком да оборе царство на Западу (476), док је на Истоку Цариград још задуго прослављао своје тријумфе. Но инвазија ислама ће и ту означити прелом и дубоку цезуру чије се цивилизацијске последице и данас осећају.

Аутор, Рене Пфајлшихтер, професор старе историје на Универзитету у Вирцбургу се у својој студији – Rene Pfeilschifter: Die Spätantike: Der eine Gott und die vielen Herrscher, C. H. Beck, München 2014 – пита како је објашњив преседан у историји Запада, односно како је могло да падне Римско царство које је за свих седам столећа стабилне политичке историје изгледало необоривим? Аутор вели да ако не разумемо оно што се у историји догодило, онда нам се може то исто догодити. Отуда је емфатично тврдио Цицерон: Historia magistra vitae (est).

Пфалјшифтер отпочиње своју историју Диоклецијановим реформама у Римском царству. Изненађујући је датум који он сматра крајем антике, наиме годину 641. – када умире византијски цар Ираклије који је носио и круну римског монарха. Његова смрт ће пасти усред напада Арапа. Тек ислам прекида традиционалну линију западно- римских царева марионета која је отпочела још 476. г. са сасвим новим концептом религије, државе и друштва. Хришћанство се тада почињало утврђивати у свету, верујући у себе као у нову идеју која обухвата целокупни универзум. Продор „варвара“, германских племена, агресија Хуна и расцеп (велика шизма) хришћана на источно и западно крило, били су праћени бројним сменама цезара, војсковођа и владалаца-потентата.

УДК:

нема

преузми пдф