српски

english


Евагрије Понтиjски

Писмо о вери – и оправдање Кесаријцима због одласка

преводилац: Лазар Нешић

стране: 503-526

Извод

1. Често сам се чудио вашим осећањима према нама и вашем вапају за нашом бедношћу, ништавношћу и безначајношћу, која можда нема ничег љубавног у себи; јер ви нас храбристе својим речима, подсећајући нас на пријатељство и отаџбину, трудећи се да нас очинским саосећањем привучете назад себи, баш као неког бегунца. Стога признајем и не поричем да сам постао бегунац, а сада ћете сазнати и који је разлог, јер се чини да сте жарко желели да ово сазнате.


2. Прво и пре свега, био сам погођен неочекиваним догађајем и нисам могао суздржати своје многобројне помисли, као што и бива када неочекивана бука крајње изненади затечене људе; но отишавши, ја одбегох далеко и боравих неко време одвојен од вас. Осим тога, обузе ме извесна жарка чежња за божанским учењима и философијом која је у њима /садржана/. И питах се: Како можемо победити зло које у нама пребива? Ко ће бити мој Лаван, ослобађајући ме од Исава и упућујући ме према највишој философији?


3. И тада, уз Божију помоћ, остварисмо – колико беше могуће – наш циљ тиме што пронађосмо /Божије/ изабрано оруђе и дубоки бунар /мудрости/ – тј. христоречитог Григорија. Зато вас молимо: дајте нам времена, само мало времена! Ово тражимо не зато што смо склони животу у градовима – јер нисмо заборавили да Зли /ђаво/ вара људе таквим средствима – већ зато што проценисмо да је друштво светих људи од највеће помоћи. Јер говорећи помало о божанским учењима, а још више слушајући о њима, стичемо навику сагледавања која се не губи олако. Тако ствари тренутно стоје с нама.

УДК:

27-285.2

27-475.5

преузми пдф