Аутор ове студије је реномирани протестантски теолог, проф. др Фридрих Вилхелм Граф, умировљени (емеритирани) професор систематског евангелистичког богословља на Минхенском универзитету.

Граф је за време своје универзитетске каријере неговао и оно што би се могло назвати „public intellectual“ – као рецензент, предавач и давалац важних импулса у јавном академско-богословском дискурсу.

Централна теза најновије Графове књиге гласи – понуда вере у савременом глобалном свету расте сваким даном као што и религиозни конфликти сразмерно расту.

Граф настоји одмах на почетку свог памфлета да раскрсти са двема илузијама: религија не изумире као што су држали интелектуалци Запада последња два столећа. Религије нису мирољубиве, иако све заговарају иренизам/мирољубивост, већ су ризици, јер борбено настоје да пробију „своје учење“ о истини. Религије нису – и то је лајтмотив овог памфлета – супротност модерни, већ су конститутивни/ саставни фактор модерне и неретко профитери/ добитници у кризи модернитета.

Граф открива у свом богословском дискурсу да друштвени сукоби тек у равни богословских интерпретација добијају на оштрини и експлозивности.

Граф види себе на линији либералне теологије, посебно на линији Ернста Трелча (Ernst Troeltsch). Граф је главни приређивач критичког издања дела овог легендарног протестантског теолога који је, као и Граф, настојао да васпостави просветитељске идеје са краја 18. века. Он нагиње социолошком посматрању религија, без функционалистичких описа у стилу etsi deus non daretur (као да Бог не постоји). Ова крилатица је приписивана Хугу Гроцијусу (Hugo Grotius), који је био заговорник суверености мишљења.