српски

english


Зоран Андрић

Барбара Штолберг-Рилингер, Ритуали

стране: 767-771

Извод

Појам ритуала је у културно-научном дискурсу последњих година имао посебно истакнуто место. Често се говори и о феномену једног ritual turn-а (ритуалног обрта/ преокрета) у друштвеним наукама. Представници етнологије и културне антропологије су појам ритуала рано идентификовали одредивши његове семантичке координате. Отуда је сазрео час да се когод позабави овим феноменом изван двају доминантних фахова и њихове епистемологије. Ритуали важе за ригидне стереотипе или круте и непромењиве ентитете. Тек седамдесетих година прошлог века је откривен креативни потенцијал ритуала.

Јудејски Есени на Мртвом мору, исламски дервиши и будистички анахорети практикују ритуале сви на веома сличан начин. Аскетски ритуал самокажњавања је опробани метод да се одвећ слабо тело спута и тиме божанствима допадне и угоди. Ритуал је пролаз/ прелаз (rites de passage) у посебно стање. Разуме се да нису сви ритуали нужно са болом спојени и нису сви са визионарском природом суочени. Шаману су каткад техничке мађије довољан начин да се проблеми свакодневице преброде. Он чини хокус- покус и „абракадабра“ са фетишима и враџбинама, мрмља и пренемаже се, произносећи неразговетне формуле заштитном духу. Но, ипак без претходне визије сакралног и превазилажење профаног би био јалов подухват. Тиме што је свет размађијан, тиме је појава светости постала врло ретка. Одавно је евидентан распад ритуала и заједничких символа, као и раслабљење њихове социјалне кохезивне снаге у модерним друштвима. Та готово опште прихваћена теза је оборена у неколиким новијим испитивањима о ритуалности.

УДК:

нема

преузми пдф