српски

english


Чедомир Ребић

Богонадахнутост Давидових псалама у Доментијановој поетици

стране: 723-760

Апстракт

На писце старе српске књижевности снажно су утицали Давидови псалми. Испуњени молитвом Господу, псалми су уводили у схватање Божијих тајни и живота будућег вијека. „Све је Писмо богонадахнуто“ (2. Тим. 3, 16), али псалми имају посебну вриједност. У молитви — „Отвори очи моје, да бих видио чудеса закона твојега“ (Пс. 119, 18), — садржана је поука да се кроз благодатно просвјетљење ума излази на пут спасења.

У овом раду открива се како Доментијан у дјелу Живот Светога Симеона духовно сагледава живот коме је крајњи циљ Царство Небеско. Светогорска духовност, осмишљена цитатима из Давидових псалама, уводи у схватање односа човјека и Писма; и сав се живот есхатолошки сагледава. На псалмима је Доментијан усавршавао духовне погледе, изграђивао поетске форме, које се у стварању поетике старе српске књижевности морају узимати као кључне појаве. Богонадахнутост Доментијанова казивања доводи до познања да сваки духовни дар, просвјетљење ума, моћ језичке изрецивости, долази од Бога, јер „Господ даје ријеч“ (Пс. 68, 11) онима који проповиједају ријеч Божију. У ауторовом стваралачком просијавању развија се духовни портрет иконографских вриједности. Под сводом духовних и естетских вриједности настају општа мјеста у којима су богословске мисли усмјерене према вјечном Добру, вјечној Истини, вјечној Љепоти; животу у Христу.

УДК:

27-243.63-27

821.163.1.09-94 Доментијан

преузми пдф