Намера овог рада је да се укратко покажу кардиналне тачке у првобитној византијској херменеутици именице ἀκρίς, која се јавља у Мт. 3, 4 и Мк. 1, 6. Аутор испитује есенцијалне текстове, углавном патристичке, са напоменама о разлозима који су одвели ка вегетаријанској интерпретацији. У закључку, аутор потврђује да иза промена значења термина ἀκρίς стоји једна вегетеријанско-аскетска идеологија. Међу угледним православним ауторима нема никог, осим Исидора Пелусиота, који би подржавао једно вегетаријанско читање.