српски

english


Квинт Септимије Флоренс Тертулијан

Против Праксеја (поглавља 11-13)

преводилац: Радован Пилиповић

стране: 3-12

Извод

Гл. 11. Ти си такође дужан да докажеш по Писму, али са оном сигурношћу, са којом ми доказујемо, да је Бог начинио Себи Сина и своје Слово. Ако га је Он назвао Сином, онда Син није нико други, него онај који је од Њега самог произашао, а Слово је, дакле, произашло од Њега, оно је Син, а не Онај исти од кога произлази, јер Бог не произлази Сам из Себе. Даље, поистовећујући Оца и Сина, ти чиниш тако да је један исти Бог пронео себе самога и произашао из самога себе. Међутим, ако је то и могао да учини, Бог то није урадио! Или, дакле, простри доказе, сличне мојим поставкама, односно онако како би на темељу самог Писма било показано да су Отац и Син исти, управо онако како смо ми показали да су Отац и Син различити, понављам опет различити, али не и раздвојени. И као што ја доносим оно што је Богом речено: „Изађе из срца мога реч блага“ (Пс. 44, 2), тако и ти наведи било које место где је Бог рекао другачије, на пример: Излило је срце моје Мене, Реч благу, тако да буде један исти онај из кога излази и онај који је изашао, онај који произноси да буде исти са оним који је произнесен, ако су управо исти поистовећени Бог и Слово. Ево, навешћу оно што је Отац рекао Сину: „Син мој јеси Ти, ја те данас родих“ (Пс. 2, 7). Ако ти желиш да ја поверујем да су исти Отац и Син, покажи ми да је било где другде речено: „Господ рече Себи, Ја сам свој Син, ја родих Себе данас“, као што би исто тако на другом месту требало да буде: „Пре данице родио сам Себе“ и: „Ја Господ учинио сам себе почетком путева својих за дела своја, пре свих брегова родио сам Себе“, или било шта друго у овом погледу.

ДОИ:

нема

УДК:

27-285.2

преузми пдф