Већ више деценија цркве воде многоструке икуменске дијалоге. Многи „икуменски консенси“ и „конвергентне позиције“ настали из тих дијалога немају никакве практичне последице у животима цркава. Ова књига би требало, истичу њени приређивачи, да подстакне на накнадна промишљања о икуменским процесима на равни метарефлексије. Потрага за новим приступима и анализом актуелних пројеката чини централну тематску линију ове књиге објављене у угледној серији „Questionis disputatae“, код издаваче куће теолошке литературе Хердер у Фрајбургу у Немачкој.

У седамнаест прилога захваћени су вишестрани аспекти икуменског богословља. Аутори прилога су Михаел Бил, Томас Бремер, Стефан Дитрих, Ханс- Петер Гросханс, Дагмар Халер, Јута Кословски, Манфред Марквард, Џон Дарси Меј, Бернхард Ниче, Берн Обердорфер, Јевгениј Пилипенко, Ристо Саринен, Доротеа Сатлер, Ханјц- Гинтер Штобе, Волфганг Тенисен, Хуб Фогелар и Марија Вернсман.

Многе су хипотезе и аспекти икуменске ерминевтике у игри, од психолошке теорије „колузије“ (подсвесне сагласности), преко централних питања појма „јединства“, односно његовог насилног успостављања (horror unitatis), преко „κοινωνία-визије“ до сценарија „интер-религиозног дијалога“ и радикалних „измена парадигми“. Када је реч о православнима и њиховим критеријумима, приређивачи веле да је признање патристичког предања conditio sine qua non сваког дијалога. Но овај дијалог са православнима показује и постојане дисонанце. Најновији такав пример је „Равенски документ“ (из 2007. г.), односно неслагања настала око питања папског примата, иако у сфери етике, сексуалног морала и слободе вероисповести влада висока мера консонантности са православнима, истичу приређивачи.