Рад представља тежњу аутора да стваралаштво Лазе Костића у његовом драмском обиму и на примеру трагедије Пера Сегединац сагледа из угла отворености тумачења ка богословским аспектима. Наиме, драмски текст обилује паралелама и антипаралелизмима на подлози Светог Писма, који су у случају Костића углавном тумачени као реминисценције на светописамски текст и тиме постају нама интересантни јер отварају нова питања о улози заједнице, крста, мучеништва, женског принципа, односа човек – Бог у самој структури драме. Аутор овим радом покушава онеобичити устаљени пут књижевне критике и приближити ову контроверзну драму савременом богословљу, као незаобилазан пример трагедије хришћанског светоназора, чији је творац најважнији песник српског романтизма – Лаза Костић.