Освајање среће Бертранда Расела је његова најнефилософскија књига, која понекад подсећа на народне приручнике мудрих изрека и савета. У овом чланку се разматра Раселов однос према срећи у контексту онтолошког и егзистенцијалног питања постојања, на које Расел не даје задовољавајући одговор. Аутор је настојао да укаже на извесне недоследности у Раселовој аргументацији у оквиру његовог покушаја да докаже како је могуће да човек буде срећан иако је атеиста. Ова студија не даје коначан одговор на то питање већ критички обрађује Раселову тезу и аргументацију у светлу хришћанске онтологије, антропологије и етике.