У овом раду бавимо се еклисиолошким токовима савременог римокатоличког богословља као и резултатима рада Мешовите комисије за дијалог Православне и Римокатоличке Цркве, у контексту поимања примата у Цркви. У раду се указује на примат као на нешто што је неопходно у Цркви, али чије је разумевање такво да не искључује синодалност. Напротив, реч је о компатибилности и међусобној условљености – односно о једном синодалном схватању примата. То је уједно и једина могућност за једно православно схватање примата римског епископа.