српски

english


Славиша Костић

Јарослав Пеликан: Хришћанско предање: историјски развој. Том 5, Хришћанско учење и модерна култура: (од 1700. године)

стране: 697-701

Извод

Недавно је светлост дана угледао последњи том капиталног дела Хришћанско предање: Историјски развој догмата Јарослава Пеликана. За разлику од претходна два тома који су се бавили развојем догми у западном хришћанству, Пеликан се посветио упоредном развоју догми у источном и западном хришћанству. На тај начин нам је омогућио компаративни приступ историји догмата, и то вероватно за хришћанство најзахтевнији период европске историје – од епохе просветитељства до савременог доба. Тај период карактерише растући пораст рационализма што за последицу има друштвену критику хришћанских догми, због чега су и Источна и Западна Црква биле приморане да изнова сагледају и проуче своја доктринарна учења; један приступ ових Цркава се састојао у афирмисању њиховог минулог доприноса културној историји Европе, што је допринело рефлексији по којој је Црква поимана као институција која припада минулом добу – тачније средњем веку (стр. 95); други приступ налазимо код немачког протестантског теолога Фридриха Шлајермахера, који је усред преовлађујућег скептицизма позивао своје савременике да одврате поглед од површности конвенцијалне побожности и званичне догме већ да се усмере на унутрашње емоције и расположења (стр. 275) да би напослетку трећи приступ подразумевао веровање у напредовање Царства Божијег и свест да се истинита религија развија у складу са напредовањем времена, као што је то чинила на почетку Јеванђеља. Овде се опредељујемо заједно са аутором за трећи прогресивни приступ, који Цркву поима као активног а не пасивног чиниоца у историји, што подразумева давање креативних одговора на растуће појаве у савременом друштву као и тумачење хришћанске поруке сагласно датом времену, а под тим се подразумевају теолошке дисциплине настале у току два века (18–19. век) као и теолошке тенденције двадесетог века, да би овај том Пеликан завршио са кључним догађајем модерног доба – Другим ватиканским сабором.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф