српски

english


Евагрије Понтиjски

Изабрана писма Писмо прво [Меланији]

преводилац: Лазар Нешић

стране: 331-336

Извод

1. Каже се да од змије уједен /човек/ лакше подноси страдање ако разговора са неким ко је исто доживео; тако сам и ја утешен у многим ранама моје душе, говорећи теби – која често биваш рањавана – да су многобројне и велике демонске /преваре/ против нас који се силно трудимо да стекнемо познање Христа.

2. Ипак, треба да знаш да ниједно искушење не даје души такву искреност у време молитве као што то чини телесно искушење; нити наш Господ икоме даје такво бестрашће као што дарује ономе који све подноси успешно са благодарењем и презире ову / телесну/ потребу. Нека те блажени Јов увери /у речено/, он који је након борбе у овој кожи угледао Бога и од Њега сазнао разлог за подношење својих искушења.

3. Када бисмо размишљали о нашим боловима, хвалећи Бога и не гневећи се на оне који нам служе, чули бисмо и корисне приповести о духовном сагледавању. Јер такви су закони за оне који су слично искушавани. Но, ако нас кушачи ометају у духовном сагледавању виших стварности, само ћемо умножити нападе непријатеља будемо ли празнословили са непостојаним мушкарцима и женама. Сети се: иако су Јовови саговорници хтели да утеше свог пријатеља кроз созерцање логоса божанске промисли, ђаво их је искористио како би разбеснео блаженог Јова. Јер ђаво зна да онај ко трпи бол, лакше бива доведен у стање беса.

ДОИ:

нема

УДК:

27-285.2

27-475.5

преузми пдф