Историја хришћанског мишљења је историја борбе за правоверно исповедање вере и за правоверно тумачење Библије. Нова и опречна учења стално бивају пропагирана. Полемике о хомогеној догматској вери често ескалирају до непремостивих разлика, а каткад и до екстремних сукоба, до екскомуникација и анатема које неумитно воде расцепу унутар Цркве. При праћењу само једне традиције хришћанског учења може се уочити мноштво несагласних богословских позиција. Како се треба према томе мноштву односити? Прослављени швајцарски реформистички теолог Карл Барт је на то питање имао два спремна одговора – један аподиктично- негативни и један позитивно- отворени. Прва, негативна варијанта одговора се састојала у беспоштедној принципијелној критици. У тој варијанти је неопходна реч „Не!“ Сходно другој, позитивној варијанти, ваља увек са „извесном смиреном радошћу“ прилазити свакој проблематичној теолошкој интерпретацији.

Јан Ролс, професор на катедри за систематско богословље при Евангеличком богословском факултету Универзитета у Минхену, ученик Волфарта Паненберга, узима Бартов пример за свој рефлексивни импетус. Ролс је досад објавио више дела од којих бисмо само неколико најважнијих споменули – Историја етике, Филозофија и теологија у историји и савремености и, можда најпознатије, Протестантска теологија новог века.