српски

english


Зоран Андрић

Аристотел – учитељ Запада

стране: 681-683

Извод

Готово ниједан други мислилац није трајније и дубље одредио духовни развој Запада но што је то случај са Аристотелом из Стагире (384–22. пре Христа). Хелмут Фласхар, професор класичне филологије на Универзитету у Минхену и дугогодишњи уредник немачког издања Аристотелових списа, написао је, као суму вишедеценијског изучавања грандиозног дела овог горостаса философије, његов живи и вишеслојни портрет.

Живот и дело Стагиранина стоје у средишту овог свеобухватног и надасве разумљиво написаног портрета. Извори о животу Аристотела, рођеног 384. године пре Хр. у Стагири, на тракијско–македонској међи, сина лекара који потиче из лозе Асклепија (Ескулапа) су нам још из антике познати – са једне стране Диоген Лаертије са својим делом Живот и мисли познатих филозофа, са друге Vita Marciana (Codex Marcianus Gr. 227) која се састоји из двају листова из 13. века који се чувају у Националној библиотеци Св. Марка у Венецији. Почев од 367. г. пре Хр. Аристотел ће постати члан Платонове Академије у Атини, да би већ 355, под сводовима сопствене школе „Перипатос“, друге подучавао вештини мишљења и љубави према њој. Доцније је био васпитач Александра Великог, чиме се политички експонирао, стекавши љуте противнике.

УДК:

нема

преузми пдф