српски

english


Ивица Чаировић

Епископ Јован (Пурић): Еколошке теме

стране: 676-681

Извод

У издању Задужбине светог манастира Хиландара, а са благословом игумана ове свете српске царске лавре, као шеста књига у едицији Савремено богословље, објављена је књига Еколошке теме, аутора Епископа Јована (Пурића).

Из наднаслова књиге – Литургија, свет, есхатон – еклисиологија и еклисиолошка екологија, види се спремност аутора да се ухвати у коштац са савременим проблемом, који је очигледан у свим деловима света и који је инспиративан за промишљање и покушаје решења. У самом уводу – „Еколошки проблем као проблем односа човека према свету“ – Владика Јован јасно исказује свој став на дату тему, на који се надовезују два наредна поглавља: „Хришћанска теологија и екологија“ и „Званични документи Православне Цркве о проблему еколошке кризе“. На тај начин аутор у првом делу књиге говори о савременим покушајима да се проблем превазиђе из визуре најпознатијих православних богослова, уз акценат на документу са Међуправославне конференције о заштити животне средине, која је одржана на Криту 1991. године. На овој конференцији су донети закључци који се могу сматрати својеврсним смерницама за даљи приступ еколошком проблему од стране православних теолога. Истакавши да Православна Црква не би требало да постане нити да се поистовети ни са каквим еколошким покретом, партијом или идеолошком и философском организацијом, аутор акцентује речи са поменуте конференције да „Црква треба да обрати пажњу на православни евхаристијски и подвижнички етос, који је обележје православног односа према природи“. Врло је значајно што је Владика документ са конференције на Криту инкорпорирао у свој поглед на решавање еколошког проблема, јер је на тај начин потврдио спремност целе Цркве да созерцава и успешно реши проблем. Тумачење и ширење димензија самог документа јасан је правац у методологији рада Епископа Јована, који пишући књиге Христологија и Сотириологија детектује проблем који је еклисиолошки и антрополошки, а изнедрен је из неразумевања – односно – непоштовања христологије, а самим тим и сотириологије. Величина рада јесте у томе што поменути документ даје смернице за даља промишљања и за напредовање у превазилажењу проблема на пољу екологије. Да је Владика Јован само донео документа са разних конференција, сабравши их у једну књигу, његов труд не би био оригиналан, и не би могао да буде ауторски, већ би то био само преводилачки допринос. На овај начин Владика Јован потписује стваралачки и оригинални рад који се ослања на мисли великих православних богослова који су говорили на тему екологије: Митрополита пергамског Јована Зизјуласа, Епископа браничевског Игнатија, о. Јована Романидиса, Илије Икономуа и Христа Јанараса.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф