Гл. 8. Ако ко помисли да ја уводим неко накарадно (προβολή), односно проистицање једне ствари из друге, како је чинио Валентин, производећи еоне један из другога. Да ти прво саопштим: Правоверје не треба да се служи том речју, њеним појмом и смислом, пошто ју је јерес већ искористила на један кваран начин! Побогу, па јерес управо и највише узима од Истине оно што јој треба да изгради своју лаж. Кажи ми: Да ли је Реч Божија произнесена или не? Ако јесте, спознај ваљано προβολή, и види како јерес глумата Истину! Хајде сада да истражимо ко и на који начин користи ову реч и њено значење. Валентин своје προβολαι дели и раздваја од Творца и толико их поставља далеко од Њега, да његови еони Оца и не познају. Штавише, када би Он пожелео да Га еони познају не би никако могао то да оствари јер се раствара и растапа у преосталој суштини. Међутим, није тако у нас јер „само Син познаје Оца“ (Мт. 11, 27), и „објавио је Оца“ из „наручја“ (Јн. 1, 18) и све што је од Оца чуо и видео (уп. Јн. 3, 32; 8, 38), пошто говори оно што му је предао Отац (уп. Јн. 8, 26–27) и творио је не своју него „Очеву вољу“ (Јн. 6, 38) коју је познавао од почетка и у потпуности. Јер ко ће знати шта је у Богу, осим Духа који је у Њему? (Уп. 1 Кор. 2, 11). И Реч је Духом изговорена, и, ако ћемо ићи у том правцу, тело Речи (Слова) је Дух. Произилази да је Реч (Слово) увек била у Оцу, како каже: „Ја сам у Њему“ (Јн. 10, 38) и увек код Бога, јер је написано: „И Слово беше у Бога“ (Јн. 1, 1); и никада није постојало одвојено и отуђено од Оца, јер „Ја и Отац једно смо“ (Јн. 10, 30). То је истинито προβολή, чувар јединства, по чему ми Сина називамо произнесеним од Оца, а не одвојеним од Њега.